Orhan Pumuk, Čudan osećaj u meni

Izdavač: Geopoetika, 2015. Broj strana: 597

Da li vam se desilo da čitate roman i kad vidite da ste pri kraju, usporite sa čitanjem, jer ne želite da se to uživanje završi? E to mi se desilo sa ovim romanom. I to sam uradila na neobičan način, izabrala sam divan sunčan dan, skuvala kafu, sela na terasu i pročitala poslednjih 20 strana.

Divna knjiga, očaravajući glavni junak Mevlut, da sam se zapitala da li stvarno takvi ljudi postoje, koje savremeno društvo ne može da pokvari.

Iza jedne ljubavne priče, dirljive, potresne, krije se priča o jednom gradu, Istanbulu, o samoj istoriji Turske tokom više od pola veka. Autor nas takođe vodi kroz filozofske i psihološke teme, koja često postavlja svako od nas.  To čini ovu knjigu velikom, kao i Orhana Pamuka pravim nobelovcem.

Mevlut je ulični prodavac boze koji dok hoda gradom razmišlja o sebi, svom životu, ljudima, koje viđa, svom strahu od pasa. Mevlut oživljava grad, svojim povicima „Booozaaa“, ne da mu da zaspi i kao da nas Pamuk vuče na te Istambulske ulice, u te kvartove čudnih naziva, da stanemo iza ugla neke kamene kuće i posmatramo Mevluta. Da posmatramo kako se pored rušenja starih kuća i izgradnje novih solitera, menjaju i ljudi, odlaze proterani Grci, a dolaze drugi, novi Anadolci, Kurdi…  p2930850

Još jedna tema, koja je na mene ostavila utisak je prijateljstvo – prijatelji iz detinjstva su jedini pravi prijatelji i da takva prijateljstva, bez obzira na događaje u životu koji možda poremete takvo prijateljstvo, ipak ostaje zauvek iskreno i nežno.

Ljubav je ovde kruna svega, životni pokretač. Uzbudljiva, a istovremeno veoma duševna, čuvstvena, suptilna ljubav muškarca prema ženi. Divno, ništa drugo se ne može reći.

Rekla bih da je Mevlut savršen, ali iz ugla savremene žene, on je previše staromodan, skučen, neprilagodljiv.

Posle ovog romana želim da posetim Istanbul jednog dana, kada se smiri situacija.

p2940174

Fotografije preuzete sa sajta:https://alisonanddon.com/

Harper Li – Ubiti pticu rugalicu

showpage-mockingbird

Izdavač: Laguna, 2015.

Broj strana: 368

Šta reći o knjizi o kojoj je toliko toga rečeno? Tek sam je sad pročitala, a trebalo je to da uradim mnogo ranije, u mladosti. Eto, popunjavam rupe, kojih ima pregršt, a koje se tiču naravno nepročitanih knjiga. Američka književnost mi nije bila omiljena i želim to da ispravim pročitavši najbolje klasike.

Kad sam spominjala ovaj roman u svom okruženju, zaključak je bio „A da, to je onaj roman o crncima!“. Nesporno je da se roman bavi najvažnijim američkim pitanjima tog vremena, ali ne mislim da je ovde to ključna tema, već porodica, odnosi u porodici, među prijateljima. Pošto je devojčica narator, roman je prožet toplinom, vedrim duhom, prvim suočavanjem sa zlom, kao i sa ljudskom dobrotom, iako je glavna tema ozbiljnija – silovanje, polna i rasna  ravnopravnost i poštovanje moralnih normi.

Odrastanje, iz ugla deteta, a i roditelja, i to jednog roditelja:

“- Hek, rekao je Atikus okrenutih leđa. Ako se ovo zataška, biće to suprotno svemu čemu sam pokušavao da naučim Džema. Katkad pomislim da sam potpuni promašaj kao roditelj, ali oni samo mene imaju. Džem će pogledati u mene pre nego u ikoga drugog, a ja sam nastojao da živim tako da mogu mirno da mu uzvratim pogled… Kad bih učestvovao u nečemu ovakvom, više ne bih mogao da mu pogledam u oči, a onog dana kad se to dogodi, znaću da sam ga izgubio. Ne želim da izgubim njega i Skaut jer su oni sve što imam.

Narator je devojčica, što mi je u prvi mah smetalo, jer mi je delovalo kao previše ozbiljna tema za tako malo dete, ali sam shvatila da je upravo to zbog toga roman nevin, i neiskvareno gleda na život i dešavanja u njemu

Nakon pročitane poslednje rečenice, osetila sam da mi se „brk“ smeši i kroz mene je prostrujala neka blaga, prijatna, zadovoljna emocija. Teško je opisati. To je valjda uspeh romana.

Roman je dobar, preporučujem ga, a pogotovu mlađima. Svojim ćerkama ću obavezno dati da pročitaju, što pre. Potrebno ga je imati na svojoj polici za knjige.

Ostaci dana – Kazuo Išiguro

Izdavač: Dereta, 2009.
Broj strana: 264

 

Početak romana, prva rečenica, koja je meni veoma važna: „Sve je verovatnije da ću se stvarno upustiti u putešestvije koje mi već nekoliko dana zaokuplja i misli i maštu„.

Čitajući siže ovog romana, nisam mislila da će mi se dopasti, jer šta može da nam ispriča jedan batler?! Ali sam se prevarila. Naizgled jednostavna priča jednog engleskog batlera o svom životu, a u stvari dočarana atmosfera Engleske između dva svetska rata, a i posle Drugog svetskog rata. Roman mi je čak pomogao malo da bolje upoznam duh Engleza, njihov temperament, humor i čuvenu „hladnoću“, koju Išiguro opisuje tumačenjem dostojanstva, zatim emocionalnom uzdržanošću svojstvenom samo Englezima.

Divno je opisan momenat kada batleru, Stivensu, umire otac, a on mora da prisustvuje važnom sastanku i da obavlja svoju dužnost, uz svo moguće dostojanstvo, suze mu teku, mimo njegove volje. Svi primećuju, ali on ni jednom rečju ne priznaje šta je uzrok tome, ni sebi ni ostalima. I na kraju te večeri, sam sebi govori kako je to veče za njega trijumf njegovog posla, neverovatno.

Roman postavlja jedno važno pitanje, koje u suštini svi postavljaju sebi – da li je vredela žrtva? A da bi saznali šta misli o tome naš batler, moraćete da pročitate roman. 🙂

Preporuka, odličan roman. Snimljen je i film po ovom romanu 1993. godine.

Lako se čita, dobar prevod.17863983._SY540_